Бања се налази око 15 километара удаљена од Бора и захваљујући удаљености, према подацима из ЛЕАП-а, до ње не допиру честице полуција и изван је зоне аеро загађења.

Локацијски је добро одређена према Борском језеру од кога је удаљена једва пар километара, а лако се и брзо стиже до одмаралишта Савача, Злотске Пећине или на Дубашницу, што боравак чини занимљивијим.

Десет извора температуре 32 до 40ºC сврставају је у хомеотерме. Балнеолошка својства била су позната још старим Римљанима, а као бању-илиџу користили су је и Турци. Након царског едикта кога је измолио Књаз Милош далеке 1833. године од када је ово подручје присједињено, Матици- земљи Србији, почиње озбиљнији приступ коришћења бање уз примену научних достигнућа. Према налогу Књаза Милоша послати су узорци у Беч те је извршена анализа воде и њен хемијски састав. Анализом коју је потврдио Барон Хердер, својства воде указују на високи степен сличности са бањама Тирола и Швајцарске.



Подаци из хемијске анализе указују да у води има: калијума, калцијума, натријума, магнезијума, оксида гвожђа, алуминијума, силицијума, хлора, угљене киселине, јода, брома, фосфата, нитрата, водоник-сулфида, мангана, цинка и флуора. Медикаметозна и балнеолошка својства почивају на макроелементима калијума, флуора, литијума, рубидијума, кобалта, бакра и сулфата као и на радиоактивности урана, радијума и радона.

Говори се да се најбољи резултати постижу код лечења обољења мишића, костију, зглобова и коже. Затим лечења од последица повреда, опште исцрпљености организма као и рехабилитација после дужег лечења.

Најраширенији је поступак балнеолошко купање. Међутим, препоручује се од стране стручњака упражњавање шетњи по околини коју чини бањска шума територије око 90 хектара.