актуелности > екологија
Екологија
Последице рударења и стање загађености земљишта, воде и ваздуха, представљају један од три најзначајнија проблема у општини Бор.
Стогодишње рударење за собом је оставило загађени ваздух, мртве реке, оштећено и уништено пољопривредно земљиште, преко 11000 т отпада по сваком становнику општине. Велики еколошки проблеми прете да постану још већи са смањењем производње у РТБ-у, јер је ризик од еколошких акцидената све већи, а њихове последице могу бити катастрофалне за Западни и Централни Балкан, Дунав и Црно море.
Сваке године емитује се преко 200.000 т сумпордиоксида и 300 т арсена. Концентрације тешким метала у ваздуху, су углавном у граничним и дозвољеним вредностима, а прекорачење дозвољених вредности постоји за концентрацију SО2 и арсена, у смислу акцидентних емисија прекомерних количина и ваздушних удара смога и прашине, што се неповољно одржава пре свега на пољопривредне усеве.
Површине оштећеног за пољопривреду деградираног земљишта процењују се на преко 25.500 ha, што чини 60,6% пољопривредног земљишта општине. Узроци и извори деградације земљишта су рударство и металургија, због самих копова, формирања одлагалишта раскривки и флотациских јаловишта.Топљење руде бакра уз емисије сумпордиоксида довеле су до закишељавања земљишта, уништавања вегетације и ерозије. У делу стања загађености вода и водотокова најзначајније су последице рударења на Борску реку, која је биолошки готово потпуно опустошена, са значајним концентрацијама тешких метала. Такође, велики је и проблем вишедеценијског трошења питке воде за потребе индустријске производње, чиме је смањена издашност постојећих природних изворишта воде. Проблеми отпада, комуналног и индустријског је значан, обзиром да није било контроле и планских активности на уређењу постојећих зона за одлагање отпада.
Депонија комуналног отпада налази се у непосредној близини града, у напуштеном делу копа, због чега није било никаквих улагања у њено уређење. Отпад се одлаже без икаквог претходног третмана или прекривања земљом након одлагања. У околини града и сеоских насеља налази се велики број неконтролисаних сметлишта и великих количина одбаченог отпада (дивље депоније).
У сусрет решавању ових проблема Општина је израдила Локални Еколошки Акциони План (ЛЕАП, званично усвојен од стране Скупштине, а касније потврђен и прошиен и у Окружни Еколошки Акциони План, (за општине Бор, Мајданпек, Неготин и Кладово). Овим документом је предвиђено предузимање читавог низа мера на очувању и даљем уређењу животне средине, и посебно низ мера за организовање рударко-металуршке производње које неће угрожавати животну средину. Између осталог, овим мерама је предвиђено:
- развијање активног система мониторинга и контроле стања животне средине;
- реконструкција и замена „прљаве“ технологије у производњи бакра, линија флотације и сепарације бакарног концентрата, пречишћавање и прерада отпадних гасова са пуном упосленошћу капацитета фабрике сумпорне киселине;
- рекултивација деградираног земљишта и флотацијских јаловишта,
- заштита површинских вода од отпадних вода из рударства и домаћинства и изградња постројења за прераду отпадних вода,
- уређење локалне депоније комуналног отпада и изградња рециклажних постројења.
Општина Бор има канцеларију за послове заштите животне средине, која је формирана у новебру 2005. године и функционише у оквиру Одељења за привреду, јавне установе и заштиту животне средине у Општинској управи за Бор. Одсек кооринира свим активностима на имплементацији ЛЕАП-а, као и на изради стратешких пројеката у области заштите животне средине. Одсек обавља техничке послове за рад Мониторинг тима и опслужује рад контролних мерних станица, (Југопетрол и централни градски парк), а у перспективи је постављање још две станице. Такође, преко Одсека се спроводе еколошке акције и активна едукација становништва (Еколошки дани Бора, Еко-едукција, Дан планете Земље, Промоција рециклажних програма и програма за комунално управљање отпадом).
Контакт: Одсек за зашштиту животне средине
Моша Пијаде 3, 19210 Бор
телефон 030/427-313, 030/423-255, локал 139
е-маил: leapbor@ptt.rs.
При општини Бор постоји и Еколошки фонд, као подрачун буџета општине Бор, али је исти још неактиван, обзиром да је у процедури формирање Комисије која ће овим Фондом располагати.
Амбиције општине су да у складу са Национални програм управљања отпадом добије право на изградњу регионалне депоније и рециклажног центра у Бору. Овим програмом решио би се проблем управљања отпадом у Источној Србији и обезбедила би се могућност запошљавања радника који у периоду транзиције остају без посла у Бору, као и развој програма производње опреме за сакупљање, рециклажу и депоновање отпада.
О еколошким проблемима и последицама Бора зна се много више него о зеленом прстену и нетакнутим природним лепотама које окружују град и рударски комплекс. Са развојем туризма и већом посећеношћу граду људи се могу уверити да је Бор град зеленила, далеко од предрасуда црне еколошке тачке Европе.
Стогодишње рударење за собом је оставило загађени ваздух, мртве реке, оштећено и уништено пољопривредно земљиште, преко 11000 т отпада по сваком становнику општине. Велики еколошки проблеми прете да постану још већи са смањењем производње у РТБ-у, јер је ризик од еколошких акцидената све већи, а њихове последице могу бити катастрофалне за Западни и Централни Балкан, Дунав и Црно море.
Сваке године емитује се преко 200.000 т сумпордиоксида и 300 т арсена. Концентрације тешким метала у ваздуху, су углавном у граничним и дозвољеним вредностима, а прекорачење дозвољених вредности постоји за концентрацију SО2 и арсена, у смислу акцидентних емисија прекомерних количина и ваздушних удара смога и прашине, што се неповољно одржава пре свега на пољопривредне усеве.
Површине оштећеног за пољопривреду деградираног земљишта процењују се на преко 25.500 ha, што чини 60,6% пољопривредног земљишта општине. Узроци и извори деградације земљишта су рударство и металургија, због самих копова, формирања одлагалишта раскривки и флотациских јаловишта.Топљење руде бакра уз емисије сумпордиоксида довеле су до закишељавања земљишта, уништавања вегетације и ерозије. У делу стања загађености вода и водотокова најзначајније су последице рударења на Борску реку, која је биолошки готово потпуно опустошена, са значајним концентрацијама тешких метала. Такође, велики је и проблем вишедеценијског трошења питке воде за потребе индустријске производње, чиме је смањена издашност постојећих природних изворишта воде. Проблеми отпада, комуналног и индустријског је значан, обзиром да није било контроле и планских активности на уређењу постојећих зона за одлагање отпада.
Депонија комуналног отпада налази се у непосредној близини града, у напуштеном делу копа, због чега није било никаквих улагања у њено уређење. Отпад се одлаже без икаквог претходног третмана или прекривања земљом након одлагања. У околини града и сеоских насеља налази се велики број неконтролисаних сметлишта и великих количина одбаченог отпада (дивље депоније).
У сусрет решавању ових проблема Општина је израдила Локални Еколошки Акциони План (ЛЕАП, званично усвојен од стране Скупштине, а касније потврђен и прошиен и у Окружни Еколошки Акциони План, (за општине Бор, Мајданпек, Неготин и Кладово). Овим документом је предвиђено предузимање читавог низа мера на очувању и даљем уређењу животне средине, и посебно низ мера за организовање рударко-металуршке производње које неће угрожавати животну средину. Између осталог, овим мерама је предвиђено:
- развијање активног система мониторинга и контроле стања животне средине;
- реконструкција и замена „прљаве“ технологије у производњи бакра, линија флотације и сепарације бакарног концентрата, пречишћавање и прерада отпадних гасова са пуном упосленошћу капацитета фабрике сумпорне киселине;
- рекултивација деградираног земљишта и флотацијских јаловишта,
- заштита површинских вода од отпадних вода из рударства и домаћинства и изградња постројења за прераду отпадних вода,
- уређење локалне депоније комуналног отпада и изградња рециклажних постројења.
Општина Бор има канцеларију за послове заштите животне средине, која је формирана у новебру 2005. године и функционише у оквиру Одељења за привреду, јавне установе и заштиту животне средине у Општинској управи за Бор. Одсек кооринира свим активностима на имплементацији ЛЕАП-а, као и на изради стратешких пројеката у области заштите животне средине. Одсек обавља техничке послове за рад Мониторинг тима и опслужује рад контролних мерних станица, (Југопетрол и централни градски парк), а у перспективи је постављање још две станице. Такође, преко Одсека се спроводе еколошке акције и активна едукација становништва (Еколошки дани Бора, Еко-едукција, Дан планете Земље, Промоција рециклажних програма и програма за комунално управљање отпадом).
Контакт: Одсек за зашштиту животне средине
Моша Пијаде 3, 19210 Бор
телефон 030/427-313, 030/423-255, локал 139
е-маил: leapbor@ptt.rs.
При општини Бор постоји и Еколошки фонд, као подрачун буџета општине Бор, али је исти још неактиван, обзиром да је у процедури формирање Комисије која ће овим Фондом располагати.
Амбиције општине су да у складу са Национални програм управљања отпадом добије право на изградњу регионалне депоније и рециклажног центра у Бору. Овим програмом решио би се проблем управљања отпадом у Источној Србији и обезбедила би се могућност запошљавања радника који у периоду транзиције остају без посла у Бору, као и развој програма производње опреме за сакупљање, рециклажу и депоновање отпада.
О еколошким проблемима и последицама Бора зна се много више него о зеленом прстену и нетакнутим природним лепотама које окружују град и рударски комплекс. Са развојем туризма и већом посећеношћу граду људи се могу уверити да је Бор град зеленила, далеко од предрасуда црне еколошке тачке Европе.