актуелности > о Бору
О Бору
Општина Бор се налази на крајњем истоку Србије, у близини граница са Бугарском и Румунијом. Општина Бор је и седиште Борског округа који, поред Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин. Територијално припада Борском округу, заузимајући површину од 856 км2 на којој живи 55.817 становника или 65 становника на км2 (у укупној популацији Србије учествује са 0,7%, а Борског округа са 38,1%).
Општина Бор се састоји од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних заједница.
Најзначајнији део новије историје овог краја повезан је са налазиштима руде бакра и других метала. Поред експлоатације налазишта бакарне руде, металуршке прераде и производње блистер и електролитског бакра и пратећих метала изграђени су бројни прерађивачки капацитети у општини, а на њима је базирана индустријска производња у другим местима Србије.
Обзиром да се досадашњи развој базирао на развоју рударства и металургије, привреда општине Бор је остала доминантно моноструктурна. Застарела технологија, пад цене бакра на светском тржишту, мали проценат бакра у самој руди и изолација у протеклом периоду довели су до битног смањења производње, реалног пада стандарда и куповне моћи становништва, повећања незапослености, појаве вишкова услед започетог процеса реструктуирања РТБ-а Бор, спорог процеса приватизације, недефинисаних власничких односа...
Другу важну специфичност општине, која није карактеристична за индустријски развијене средине са високим степеном загађености животне средине, представљају природни услови за развој туризма. Под шумама је 37,1% територије општине са стаништима разноврсне фауне. Истичу се висови Црног врха, Стола, ловиште Дубашница, комплекс Злотских пећина (Лазарева пећина и Верњикица), са изванредним пећинским украсима, изворима минералне и лековите воде. На тој основи изграђени су бројни смештајни, рекреациони и други инфраструктурни објекти.
Међу културно историјским вредностима посебан значај имају одређени објекти у Брестовачкој бањи удаљеној 12 км од Бора. Ту је конак кнеза Милоша из прве половине XIX века, кнежев замак са малим базеном кружног облика и извором топле воде, дворац Александра Карађорђевића из 1856. године изграђен у романско ренесансном стилу.
Данас, пред општином Бор стоје значајни проблеми: захтеви и неизвесност транзиционих промена, реструктуирање и диверсификација привреде, незапосленост, проблем загађености и вековне дегредације тла и воде последицама рударења. Истовремено, отварају се нове перспективе развоја на пољу туризма, пољопривредне производње и развоја малог и средњег предузетништва.
Општина Бор се састоји од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних заједница.
Најзначајнији део новије историје овог краја повезан је са налазиштима руде бакра и других метала. Поред експлоатације налазишта бакарне руде, металуршке прераде и производње блистер и електролитског бакра и пратећих метала изграђени су бројни прерађивачки капацитети у општини, а на њима је базирана индустријска производња у другим местима Србије.
Обзиром да се досадашњи развој базирао на развоју рударства и металургије, привреда општине Бор је остала доминантно моноструктурна. Застарела технологија, пад цене бакра на светском тржишту, мали проценат бакра у самој руди и изолација у протеклом периоду довели су до битног смањења производње, реалног пада стандарда и куповне моћи становништва, повећања незапослености, појаве вишкова услед започетог процеса реструктуирања РТБ-а Бор, спорог процеса приватизације, недефинисаних власничких односа...
Другу важну специфичност општине, која није карактеристична за индустријски развијене средине са високим степеном загађености животне средине, представљају природни услови за развој туризма. Под шумама је 37,1% територије општине са стаништима разноврсне фауне. Истичу се висови Црног врха, Стола, ловиште Дубашница, комплекс Злотских пећина (Лазарева пећина и Верњикица), са изванредним пећинским украсима, изворима минералне и лековите воде. На тој основи изграђени су бројни смештајни, рекреациони и други инфраструктурни објекти.
Међу културно историјским вредностима посебан значај имају одређени објекти у Брестовачкој бањи удаљеној 12 км од Бора. Ту је конак кнеза Милоша из прве половине XIX века, кнежев замак са малим базеном кружног облика и извором топле воде, дворац Александра Карађорђевића из 1856. године изграђен у романско ренесансном стилу.
Данас, пред општином Бор стоје значајни проблеми: захтеви и неизвесност транзиционих промена, реструктуирање и диверсификација привреде, незапосленост, проблем загађености и вековне дегредације тла и воде последицама рударења. Истовремено, отварају се нове перспективе развоја на пољу туризма, пољопривредне производње и развоја малог и средњег предузетништва.