Планинском простору посебно обележје даје планина Кучај чији је најсевернији део Црни врх висине 1043 метара. Део је развођа између сливова Млаве на западу и Тимока на истоку. Лако је приступачан из правца Бора и даље на исток и са запада преко Жагубице, Петровца и Пожаревца према Београду и шумадијским градовима.

Црни врх је део шумског комплекса Кучаја који познат по највреднијим и најквалитетнијим састојинама букове шуме у земљи па и у Европи.

Има пријатну планинску климу са седативним својствима и давно је познат са својим могућностима за рекреативно терапеутско деловање.

Богат је снегом, али има релативно кратку снежну сезону са дебљином снежног покривача већом од 30 цм која износи у просеку око месец дана, те не представља простор погодан, са гледишта профита, за велика улагања у зимски екипман. Имао је релативно добро уређену кратку ски стазу, успињачу и скромно уређен планинарски дом са 30 соба.

Током деведесетих година на Црном врху је започет грандиозни објекат високе категорије типа Hyatt. За његово завршење потребна су огромна средства, која у овом тренутку сиромашна општина Бор нема, а и питање профитабилности овог објекта без дефинисања специјалне намене и обезбеђивања адекватне бројне клијентеле је под великим знаком. У вези са тим стоји препорука да држава Србија буде укључена у решавање овог и бројних пратећих проблема у вези са овим објектом.



Северно од Бора дижу се планине Велики крш, 1.148 m. и Дели Јована 1.135 m. као и Велики Крш. Његов уздигнути део у близини села Лука је познат под именом Стол, а висина му је 1.156 метара.

Планинска маса Стола је изграђена од моћних наслага кречњака. То је познати систем "навлака" у Источној Србији које су у периоду креде представљале спрудове у мору. Уз то Стол је услед тектонских померања-раседа издвојена хорст планина са падом слојева према западу и до 40º, те је веома погодан за планинаре.

На површини су бројни крашки облици терена, али хидрографских објеката нема. Међутим, у подножју планине има јаких врела, а оно у Доњој Белој Реци је каптирано за потребе водоснабдевања.

Шумски покривач чине проређене шуме, ливаде и пашњаци. Терен је привлачан у пролеће када све озелени, а у јесен титраст и шарен, са бојама од зелене преко жућкасте до црвене коју му даје ендемска биљна врста руј.

На Столу је изграђен планинарски дом са 40 лежајева од којих је двадесет у депадансима плус десетак у новосаграђеној планинској колиби. и омиљено је састајалиште планинара и ловаца.

Стол је идеално место за висинске кондиционе тренинге.

У области коришћења за зимски туризам постоји кратка стаза од 150 метара колико и ски лифт погодна за почетнике.

У погледу планинарства и алпинизма Стол је афирмисани центар за обуку алпиниста. На стрмим литицама има има описаних и регистрованих 20 смерова степена тежине I – ВИ по скали УИАА – међународне алпинистичке организације, чије су дужине од 80 дo 120 метара. Поред тога има смерова за успон слободних пењача чији је степен тежине VIII – екстремно тешко.

Заравњени врхови и стрме литице уз стално планинско струјање ваздуха могуће је користити за летење замјем- параболик и падобраном –параглајдинг.

Насеља Горњане, Лука и Бучје према анкети коју је спровела НВО Млади истраживачи 67 домаћинстава спремно је да пружи туристима у оквиру развоја сеоског или етно туризма 149 соба са 274 лежаја. Насеља су разбијеног типа са смештајним објектима које чине старо и ново. Старо је представљено старим трошним зградама са старим покућством а ново је представљено са новим кућама веома укусно намештеним.

Планинарење, дуг боравак (климатизам) и лов су основни туристички садржаји. У погледу екологије представља чисто незагађено подручје. Већ поменути Кучај је највећи кречњачки комплекс у Србији и због тога га је походио и чувени Јован Цвијић. У источном делу ове Планине налази се Дубашница. Налази се између кањонске долине Лазареве реке на истоку и партије старих вододрживих стена на западу. То је крашка површ површине 62 км² изузетне лепоте и нетакнуте природе. Надморска висина површи је негдо од 800 до 1000 метара, а највиши су јој врхови Мошулуј и Стобори висина око 1.050 метара. Средином површи усечена је дубока долина понорнице Дубашнице која у време поводња од киша и отапања снега доспе својим током до Злотске реке. Лети, међутим, пресуши и изгуби се у пукотинама кречњака и тече подземно. Поред поменуте Дубашнице, понорнице су Војала, Демизлок, Појенска и Микуљска река, што чини цело подручје несвакидашњим, а њихове воде понирући избијају као крашка врела у долинама Злота и Злотске реке.

Ово подручје богато шумом, пашњацима, шумарцима и ливадама и уједно је ловни резерват муфлона и јелена лопатара који су овде алохтона –унета дивљач. Од аутохтоне дивљачи поред предатора вука, лисице, риса и дивље мачке има срнеће дивљачи и дивљих свиња и горског јелена. Подручје је веома богато са бројним врстама птица, али је лов на птице забрањен, што је интересантно за bird watching и фото сафари.

Погодује различитим видовима природњачког туризма: спелеолози, планинари, ловци и различити љубитељи природе.

Најбољи му је приступ од Борског језера асфалтним путем до некадашњег радничког насеља, а планирана је изградња приступних путева од Злота и са друге стране од Деспотовца.

Од изграђених капацитета има објекат резиденцијалног типа и ловачки дом, при чему на самом скретању за планину стоји знак »забрањено за странце«.