актуелности > о Бору > економско-социјалне прилике
Економско-социјалне прилике
Привреде општине Бор је моноструктурна, с обзиром да се досадашњи развој базирао на развоју рударства и металургије. Застарела технологија, пад цене бакра на светском тржишту, мали проценат бакра у самој руди и изолација наше земље до 2000. године довели су до битног смањења производње, реалног пада стандарда и куповне моћи становништва, повећања незапослености, појаве вишкова запослених услед започетог процеса реструктуирања РТБ-а Бор, спорог процеса приватизације, као и недефинисаних власничких односа.

Развој малих и средњих предузећа и самосталних радњи је у задњих неколико година у благом је порасту, али је структура делатности која се у њима обавља неоговоравајућа, обзиром да се претежан број приватних радњи и предузећа бави трговином и угоститељством. Бржи развој МСП није био могућ због лошег стања привреде и веома неповољњих услова кредитирања.

Један од најзачајнијих проблема у општини Бор је незапосленост. Око 7.500 радно активног становништва у Бору је без посла, што представља стопу незапослености од око 30%, значајно изнад просека Републике Србије (23%). Овај проблем је постао нарочито изражен са процесом реструктуирања и наступајућом приватизацијом РТБ-а, што је директно довело до губитка запослења за око 3.500 људи само у задњих пет година. Гледано по висини просечне зараде општина Бор се налази на 48. месту у Србији, са просеком примања нешто испод нивоа Републике Србије.

Сиромаштво је, као и свуда у Србији значајан опште присутан друштвени проблем. Оно више није структурално, и не може се изразити бројем корисника материјалног обезбеђења породице, односно бројем корисника права на дечији додатак, обзиром да је сиромаштво у Србији данас изражено немогућношћу да се заради за просечну потрошачку корпу.

У даљем развоју Бор мора бити перспективно оријентисан на три основна правца:
1) реструктуирање и диверсификација привреде, кроз развој алтернативних праваца привредног развоја, са централном улогом РТБ комплекса;
2) заустављање даљег погоршања виталних карактеристика становништва, кроз подстицајне мере у запошљавању, школовању, унапређење услова на селу и
3) заштита и унапређење животне средине. У свим овим развојним променама посебно су значајне могућности које се тичу потпуније валоризације вредних природних потенцијала.