Општина Бор се налази у источном делу Србије између општина Зајечар, Неготин, Мајданпек, Жагубица, Деспотовац и Бољевац. Заузима површину од 856 км². Регионалним путним правцима повезана је преко Жагубице и Петровца са Пожаревцем, као и са Зајечаром, Мајданпеком, Неготином и другим општинама у непосредном и ширем окружењу.

Територија Општине је претежно брдско планинског карактера, окружена планинама Дели Јован, Сто, Лисац и Црни врх (1027 м) и Велики Крш (1148 м), са деловима слива Поречке реке и Тимока.

Општина је, позната по највећим налазиштима бакра у земљи и међу највећим у Европи. Најпознатији локалитет у непосредној близини Бора је готово исцрпљен, али су откривена и активирана нова налазишта код села Велики Кривељ, са великим резервама али сиромашнијом рудом која садржи испод 1% метала. Поред бакра, добија се још 17 метала (злато, сребро, платина, алуминијум, гвожђе и друго). Другу важну специфичност општине, која није карарактеристична за индустријски развијене средине са високим степеном загађености животне средине, представљају природни услови за развој туризма. Под шумама је 37,1% територије општине са стаништима разноврсне фауне. Истичу се висови Црног врха, ловиште Дабушница, Злотска, Верњишица и Лазарева Пећина, са изванредним пећинским украсима, изворима минералне и лековите воде.

У непосредној близини града на око 12 км налази се Борско језеро, вештачко језеро које је настало преграђивањем Брестовачке реке на месту где се спајају њена два изворишна крака Ваља Жон и Мерецова река. Захвата површину од око 30 хектара, а у Језеро је акумулирано око 12 милиона кубних метара воде. Дубина језера је максимално 48 метара, али она се мења у зависности од водостаја.

Воде језера првобитно су бле намењене за потребе индустријске производње и потребе РТБ Бор. Међутим, оно пружа изванредне могућности за одмор, рекреацију, спортове на води. Обалске линије Језера су врло разуђене са бројним малим увалама и заливима који повећавају лепоту пејзажа. За разлику од централног дела Језера које се налази непосредно иза бране, својом лепотом и атрактивношћу се посебно истичу они делови који се налазе на северној и јужној страни и подсећају на мирне широке реке са бројним излетницима и риболовцима. Околина Језера је веома живописна. У висинском погледу просторима доминира псеудо вулканска купа Тилва Њагра. Затим шумски комплекси и ливаде. Главна сезона коришћења је од пролећа до јесени

Међу културно историјским вредностима посебан значај имају одређени објекти у Брестовачкој бањи удаљеној 12 км од Бора. Ту је конак кнеза Милоша из прве половине XIX века, кнежев замак са малим базеном кружног облика и извором топле воде, дворац Александра Карађорђевића из 1856. године изграђен у романско ренесансном стилу. Ретку етнографску вредност представља омање гробље испод средишта села Велики Кривељ. У њему је неколико камених надгробних споменика већих димензија (зване "пресница"), богато украшених геометријским мотивима, декоративне и култне садржине.

Клима у Општини је изражено континентална са максималном просечном температуром од 20.9ºC, а минимална 1.35ºC, и годишњим просеком падавина од 500 – 800 mm. Због широке отворености према Влашкој низији запажају се јаки климатски утицаји са истока, те је време у Бору и његовој околини често сасвим различито од времена у централној Србији. Температурне амплитуде и промене времена знају да буду веома изражене. Зиме су реалтивно дуге са трајањем снежног покривача 3-5 месеца и израженом облачношћу, док период летњих температура и суша трају до 3 месеца. Јесен је топлија, сувља и сунчанија од пролећа. У години има око 2000 сунчаних сати са средњим дневним трајањем преко 5 сати. Бор са околином припада области са доста високом влажношћу ваздуха (76%) и последица је непосредне близине великих шумских комплекса.