актуелности > о Бору > становништво и насеља
Становништво и насеља
Према попису из 2002. године, у општини Бор живи 55.817 становника (у укупној популацији Србије учествује са 0,7%, а Борског округа са 38,1%).
Општина Бор се састоји од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних заједница. Општина Бор је и седиште Борског округа који, поред Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин.
Просечна годишња стопа пада становништва је 2,21%. Пад производње и опште лоше стање привреде општине и окружења знатно је утицало је на смањење стопе наталитета и повећање стопе миграције становништва.
Број градског становништва је по попису из 2002.године износио 39.387 становника и исти је за 15.598 становника мањи у односу на број градског становништва по попису из 1991.године, док је број сеоског становништва у посматараном периоду повећан за 11.515 и по попису од 2002.године износи 14.995 становника. Разлог оваквом негативном односу кретања градског у односу на сеоско становништво треба тражити у социо-економском развоју који треба бити усмерен ка пољопривреди и туризму, као алтернативним правцима развоја и евидентној тенденцији становништва ка повратку у села.
Према попису из 2002.године број градских домаћинстава је износио 14.238, а сеоских 5.117. У поређењу са подацима из 1991.године уочава се пораст броја сеоских домаћинстава и смањење градских, као последица свих напред наведених чињеница (вредности).
Иако је у последње две деценије дошло до великог померања становништва, то није утицало на промену националне структуре становништва коју чини 27 нација, од чега највише Срби (72%), затим Власи (18%), Роми (2,3), Македонци (1%), лица која су се изјаснила као Југословени (0,6%), Црногорци (0,4%), Албанци (0,2) и Румуни (0,2), док је учешће осталих националних и етничких групација маргинално.
Доминантан број становника спада у категорију радно-способног становништва (69,5%), што се може узети у обзир као значајан развојни потенцијал који ће опредељујуће утицати на тржиште рада и запосленост.
У образовној структури становништва старог 15 и више година на подручју општине Бор (2002.), завршена средња школа је најчешћи вид образовања (35,5% становника), на другом месту је основно образовање (25,4%), док је 8,9% (4.159) становништва општине са вишом и високом стручном спремом.
Општина Бор се састоји од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних заједница. Општина Бор је и седиште Борског округа који, поред Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин.
Просечна годишња стопа пада становништва је 2,21%. Пад производње и опште лоше стање привреде општине и окружења знатно је утицало је на смањење стопе наталитета и повећање стопе миграције становништва.
Број градског становништва је по попису из 2002.године износио 39.387 становника и исти је за 15.598 становника мањи у односу на број градског становништва по попису из 1991.године, док је број сеоског становништва у посматараном периоду повећан за 11.515 и по попису од 2002.године износи 14.995 становника. Разлог оваквом негативном односу кретања градског у односу на сеоско становништво треба тражити у социо-економском развоју који треба бити усмерен ка пољопривреди и туризму, као алтернативним правцима развоја и евидентној тенденцији становништва ка повратку у села.
Према попису из 2002.године број градских домаћинстава је износио 14.238, а сеоских 5.117. У поређењу са подацима из 1991.године уочава се пораст броја сеоских домаћинстава и смањење градских, као последица свих напред наведених чињеница (вредности).
Иако је у последње две деценије дошло до великог померања становништва, то није утицало на промену националне структуре становништва коју чини 27 нација, од чега највише Срби (72%), затим Власи (18%), Роми (2,3), Македонци (1%), лица која су се изјаснила као Југословени (0,6%), Црногорци (0,4%), Албанци (0,2) и Румуни (0,2), док је учешће осталих националних и етничких групација маргинално.
Доминантан број становника спада у категорију радно-способног становништва (69,5%), што се може узети у обзир као значајан развојни потенцијал који ће опредељујуће утицати на тржиште рада и запосленост.
У образовној структури становништва старог 15 и више година на подручју општине Бор (2002.), завршена средња школа је најчешћи вид образовања (35,5% становника), на другом месту је основно образовање (25,4%), док је 8,9% (4.159) становништва општине са вишом и високом стручном спремом.